1.)PROMET NEPOKRETNOSTI

Tržište nepokretnosti je značajna komponenta ekonomije jedne zemlje. Najatraktivnije, a verovatno i najaktivnije investiciono tržište u Srbiji je tržište nekretnina. Promet nepokretnosti je jedan od najbitnijih pokazatelja liberalizacije ekonomije svake države.

Pravo da slobodno kupi, raspolaže i proda nekretninu je jedano od stubova demokratije svakog društva. Tek kada se nešto može slobodno kupiti i prodati i ima ga više od jednog, može se govoriti o tržištu, formirati cena stvari i sa njom trgovati. Uređeno tržište pretvara aktivu u kapital.
Vrednost nepokretnosti se može jednoznačno odrediti samo onda kada su kupci i prodavci u mogućnosti da ih stiču na način koji je institucionalno i zakonski uređen, a proceduralno jednostavan i javno dostupan.

Na kretanje cena i transakcije na tom tržištu prevashodno utiču zakoni ponude i tražnje, kao i efekti Vladinih regulatornih mera.

Kada je reč o tražnji, razlikujemo dva njena vida:
- potencijalna tražnja – odnosi se na potrebu za nepokretnosti koja je praćena platežnom sposobnošću kroz vreme, a realizovala bi se da nema likvidonosnog ograničenja i
- efektivna tražnja – odnosi se na tražnju koja se već sada pojavljuje kao platežno sposobna

Kretanje cena nepokretnosti utiču na agregatnu tražnju i ekonomsku aktivnost na nekoliko načina:

• Rastuće cene nepokretnosti vode ka optimističkijim očekivanjima u smislu prinosa na investicije u nepokretnosti.Kao rezultat povećava se građevinska aktivnost i tražnja u onim sektorima koji su povezani sa industrijom nepokretnosti
• Rast cene nepokretnosti utiče na povećanje troškova, čime se podržava privatna portošnja
• Promene u cenama komercijalnih nepokretnosti mogu značajno uticati na odluke o investiranju, onih firmi koje su finansijski ograničene
• Kretanje cena nepokretnosti imaju uticaj na ponašanje vlasnika nepokretnosti i potencijalnih kupaca, u smislu finansiranja

Kod prometa nepokretnosti moraju se definisati i poznavati svi učesnici u poslu, a to su:

• kupac
• prodavac
• posrednik
• advokat
• procenitelj
• banka
• sud
• notari
• katastar
• zemljišne knjige
• osiguravajuće kuće,
• itd...

PODELA TRŽIŠTA NEPOKRETNOSTI

Najatraktivnije, a verovatno i najaktivnije investiciono tržište u Srbiji - tržište nekretnina - još uvek je velika nepoznanica. Tržište nekretnina je jedno od najbitnijih pokazatelja liberalizacije ekonomije. Pravo da slobodno proda i kupi i raspolaže nekretninom je jedan od demokratskih stubova svakog društva. Tek kada se na tržištu može slobodno kupiti i prodati, može se formirati i cena koštanja te iste stvari (nekretnine).
Nekretnina se mora sticati na način koji je zakonski i institucionalno uređen, javno dostupnim postupkom i jednostavnom procedurom.
Teorijska podela tržišta nekretnina je:

• tržište stambenih nekretnina (stanova i kuća);
• tržište komercijalnih nekretnina (lokali i poslovni prostor) i
• tržište privremenih i montažnih nekretnina.

Tržište nekretnina je izuzetno složen pojam kog karakteriše samo jedan opšti pojam - nepredvidivost. Ta činjenica je pre svega uslovljena sledećim faktorima: - političkim faktorom i
- ekonomskim faktorom.
Osim ovih faktora treba napomenuti i uticaj konjukturnih faktora (tražnja za stanovima u skladu sa platežnom sposobnošću kupaca, ponuda stanova, novogradnja), kao i uticaj strukturnih faktora (u šta spadaju osnovne karakteristike stana: lokacija, broj soba, grejanje itd.).
Naše istraživanje, a uvidom u sve faktore, pokazuje da su strukturni faktori bili najznačajniji kod formiranja cene, pa se dolazi do toga da je stan najskuplji na lokaciji Vračar ili sl., zatim na 01. spratu, sa centralnim grejanjem, orijentisan istok-zapad, sa terasom itd...
Potrebno je i dovoljno sagledati period od poslednjih nekoliko godina da bi se moglo videti da je tržište izuzetno osetljivo na aktuelna politička i ekonomska kretanja u našoj zemlji.



Autor
Mr. Milić M. Đoković
iz knjige : Osnovi prometa nepokretnosti