PROFESIJA POSREDNIK
’’Agenti su vukovi koje i lisice teško prevare’’
Posredovanje u prometu nepokretnosti je jedno od najozbiljnijih i najtežih zanimanja koje zahteva vrhunske profesionalce. Tako je u svetu, ali nažalost kod nas je još uvek to u povoju i jako je teško doći do neke ozbiljne i profesionalne obuke, a koja bi imala i sertifikat zvaničnih organa. Uz to bi išla i licenca za rad sa nekretninama itd.
Da se malo osvrnemo na svet, kako je to u razvijenim društvima. Posredovanjem se na zapadu bave posebno nadareni trgovci koji poznaju i poštuju stroga pravila. Brokeri su dobri poznavaoci arhitekture, kreditne politike banaka, psihologije i spremini su zarad posla da ustanu u pet ujutru i voze stotine kilometara sve radi završetka posla. Ništa im ne sme skinuti osmeh sa lica i uvek su maksimalno predusretljivi.
Agenti za posredovanje u prometu nekretnina su vrhunski poslovni ljudi koji uz novčanu nadoknadu obavljaju vrlo složen i odgovoran posao.Ovi profesionalci moraju da poznaju kompletan proces kupoprodaje, cene i cenovne faktore, vrste bankarskih kredita, osiguranje i sve ostalo za uspešan završetak posla.
Da bi počeli da rade moraju da polože vrlo komplikovan ispit pred komisijom strukovnog udruženja koja im izdaje licencu za rad. Tek tada ulaze u složen sistem odnosa između kupca, prodavca, banke i osiguranja. U tom celom lancu svi moraju da imaju interes i da budu zadovoljni. Ukoliko se javi neki kiks, ili greška, prvo strada agent, koji dobija suspenziju licence. To je jedan od najvećih strahova agenata na zapadu.
Sam ispit za licencu sastoji se od stotinu pitanja.
Za vlasnike firmi, ili njihove generalne menadžere, potrebno je da tačno odgovore na minimalno 90% pitanja, dok je za agente taj minimum 80%. Ispit se sastoji iz poznavanja tri osnovne grane: građevinarstva, ekonomije i psihologije - komunikologije.
Podrazumeva se da agent mora da poznaje, pored arhitekture i stilove građenja, zatim načine građenja (kvalitet i vrsta materijala, pa sve do vrste parketa, pokrivke, prozora itd.). Agenti i arhitekte se u Americi, na primer, oslovljavaju sa kolega, jer su im znanja približno ista.
Poznavanje matematike je obaveza koja stoji zbog izračunavanja najpovoljnijih varijanti kredita. Na zapadu se skoro sve kupuje na kredit. Čak i jako bogati ljudi iz navike i sto drugih razloga ne daju keš, već se kreditno zadužuju i što imaju više novca na računu više vode računa o njemu. Kredit je naravno jedna vrsta haosa i bez dobrog savetnika (a to je agent) je jako teško snalaženje.
U Americi ne postoje agenti soleri, ili slobodnjaci, ili kako se to kod nas popularno kaže - mešetari. Svaki licencirani prodavac mora da bude vezan za neku brokersku kuću. Agent živi od provizije koju mu isplaćuje kuća za koju radi, i on ne uzima direktno novac od klijenata. U Americi proviziju plaća prodavac i ona iznosi zavisno od posla i sume novca od 3-7%; u dogovorenom delu, a to je obično 20- do max 40% pripada agentu, a ostatak brokerskoj kući.
Agent je naravno socijalno, zdravstveno i penzisko osiguran i ne postoji agent - saradnik već samo ’čisti’ profesionalizam.
Organizacija rada je praktično po smenama. Agent dežura u svojoj kancelariji i prima pozive. Pozivi koje on primi i pridobije za rad prerastaju u ekskluzivnog klijenta, u smislu da kada potpišu ugovor, niko im ne može to preuzeti. Ukoliko čak prodavac sam proda svoju kuću, mora da isplati dogovorenu i potpisanu cifru brokeru. Takođe, ako broker nađe kupca van svog dežurstva (u privatnoj režiji) dužan je da taj posao ide preko brokerske kuće i onda se provizija deli po pola.
Ovim se smanjuje broj ’zaobilaženja’ i ’mutnih radnji’. Niko nije lud da bude uhvaćen ili da rizikuje suspenziju licence. U tom sređenom sistemu onaj ko jednom izađe iz posla i izgubi licencu, gubi ne samo mogućnost da radi nego i poslovni ugled i imidž od koga mnogo zavisi. Ako uzmete katalog brokerske firme često ćete naći da je veća zvezda agent nego nekretnina i da više zavisi od koga kupujete, nego šta kupujete.
Agenti za nekretnine nemaju radno vreme. Uglavnom rade vikendom na terenu i možete ih zvati na mobilni telefon bukvalno 24 časa u toku svakog dana.
Kada se ugovori kupoprodaja, prodavac i kupac odlaze kod osiguravajuće kuće koja proverava sve papire o vlasništvu i onda se kontaktira banka. Osiguravajuća kuća daje zeleno svetlo za rad i ukoliko se pojavi greška oni nadoknađuju troškove nastale po tom osnovu.
Posle toga banka vrši isplatu na račun prodavca, a kupac ulazi u posed nekretnine.
U želji da damo ideju nekome ko će se zainterosavati i početi da ozbiljno razmišlja o školi za agente i one koji bi to hteli da postanu sa svojim najbližim saradnicima i na osnovu profesionalnog obrazovanja, napravili smo plan i program za obuku kadrova koji bi na nivou jednog školskog semestra (šest meseci), gde bi se, uz asistenciju stručnjaka iz branši vezanih za nekretnine, dobilo osnovno znanje u nekretninama, zatim bi bilo organizovano polaganje i izdavanje sertifikata o završenoj obuci. Obuku bi realizovali arhitekte, građevinci, advokati, urbanisti, geodeti, psiholozi, ekonomisti itd...